Krsna slava

Krsna slava je karakteristična samo za Srbe, predstavlja deo nasledja još iz vremena paganizma i sastavni je deo srpske kulture. Srbi su bili mnogobožački narog i pored vrhovnog boga Peruna, svaka kuća je imala i svog domaćeg boga zaštitnika. Usled prelaska na Hrišćanstvo srbi su zadržali neke običaje, kao što je slavljenje krsne slave.

Svaka porodica ima svog sveca zaštitnika koga slavi, domaćin-glava porodice slavi dok je živ, tek kad domaćin preda slavu mogu da je naslede njegovi sinovi, dok ćerke primaju slavu svoga muža.

Svećene vodice

Običaj je da pre slave sveštenik osvešta vodicu kojom će se kasnije zamesiti slavski kolač.

Domaćica priprema činiju sa vodom, vezu bosiljka, kadionicu sa tamjanom, sveću i spisak ukućana koji slave slavu. Poželjno je da svi ukućani prisustvuju molitvi tako da nije retko da se svećene vodice zakazuje. U slučaju da se vodica sveti na dan slave, kad je gotov slavski kolač, svi ukućani popiju malo vodice a ostalo se sipa na neku kalemljenu ili sobnu biljku.

Slavski kolač

Slavski kolač se mesi dan uoči slave, mesi ga domaćica, prvo se prekrsti i u sebi očita oče naš, zatim mesi kolač u koji doda malo osvećene vodice. Mora voditi računa da li je slava mrsna, tada pravi mrsan slavski kolač ili posna, tada pravi posan slavski kolač. Umešen kolač ukrasi tako što napravi krst i pečate sa urezanim IS HS NI KA što u prevodu sa grčkog znači Isus Hristos pobedjuje, ostali ukrasi su deo umeća domaćice. Pogledajte nač savet kako ukrasiti slavski kolač. Gotov kolač se nosi u Crkvu da se preseče, ili dolazi sveštenik da preseče kolač i očita molitvu u kući domaćina.

Slavska sveća

Za slavu se uzima veća sveća po mogućnosti od pravog voska. Sveća se pali neposredno pre sečenja kolača i treba da gori ceo dan. Sveću pali domaćin, a gasi je tako što pospe plamen kašičicom crnog vina. Sveća stoji kod ikone do sledeće slave. Dok je sveća upaljena domaćin ili njegov muški naslednik stoji sve vreme i vodi računa da gosti imaju sve što im treba.

Slavsko žito-koljivo-panaija

Slavsko žito predstavlja jedan od najstarijih običaja vezanih za slavu. Pravi se dan pre slave od kuvane pšenice kojoj se najčešće dodaju orasi i šećer. Pogledajte naš recept za pripremu slavskog žita.

Na dan slave domaćin sa sinovima nosi u crkvu sveću, slavski kolač, žito, crno vino i spisak ukućana koji slave slavu. Ukoliko sveštenik dolazi kod domaćina onda se sve pripremi na sto ispred sveće zajedno sa: kadilom sa tamjanom i nožem za sečenje kolača.

Pored slavskog kolača i žita slava predstavlja pravu gozbu raznih jela koja u zavisnosti od slave mogu biti mrsna ili posna jela.

Postoje: porodična slava, crkvena slava, školska slava, seoska i gradska slava, kao i pojedina udruženja koja imaju svoje slave.